Proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja
Industrija đubriva može imati značajne emisije povezane sa hemijskim procesima, korišćenjem energenata i proizvodnjom.
— Porez na ugljenik · Vodič za kompanije
Srbija je uvela porez na ugljenik:
šta se menja od 2026?
Od 1. januara 2026. godine Srbija primenjuje novi porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Za deo domaće industrije ovo je velika promena: emisije CO₂ više nisu samo pitanje ekološkog izveštavanja, već mogu predstavljati i direktnu poresku obavezu.
4 €
po toni CO₂ odnosno CO₂ ekvivalenta
01.01.2026.
početak primene domaćeg poreza
50 t
godišnji prag za većinu CBAM robe u EU
01 / Kontekst
Dva paralelna pitanja za kompanije
Porez iznosi 4 evra po toni CO₂ odnosno CO₂ ekvivalenta, ali to ne znači da će svaka kompanija u Srbiji koja emituje ugljen-dioksid plaćati ovaj iznos, niti da se četiri evra jednostavno množe sa ukupnim godišnjim emisijama kompanije.
Zakon precizno određuje ko je obveznik, kako se utvrđuje poreska osnovica i koje emisije se uzimaju u obzir.
Istovremeno, od 1. januara 2026. počela je i definitivna faza evropskog CBAM mehanizma.
Zbog toga se za deo kompanija iz Srbije sada paralelno pojavljuju dva pitanja:
- da li imaju obavezu prema domaćem porezu na emisije;
- i da li proizvodi koje izvoze u Evropsku uniju potpadaju pod CBAM.
Ova dva sistema jesu povezana, ali nisu isto.
02 / Domaći mehanizam
Šta je porez na ugljenik u Srbiji?
Zvaničan naziv propisa je Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 109/2025.
Zakon je u primeni od 1. januara 2026. godine.
Njime se oporezuju određene emisije:
- ugljen-dioksida – CO₂;
- azot-suboksida – N₂O;
- perfluorougljenika – PFC.
Izraz „porez na ugljenik“ koristi se kao jednostavniji naziv, ali je važno znati da zvanični propis obuhvata više gasova sa efektom staklene bašte.
Porez se ne određuje prema prihodu kompanije, vrednosti robe, količini izvoza ili samo prema tome da li kompanija koristi fosilna goriva.
Osnova sistema su emisije određenih industrijskih postrojenja.
03 / Obveznici
Ko plaća porez na emisije u Srbiji?
Porez ne plaćaju sve kompanije.
Prema zakonu, poreski obveznik je pravno lice ili preduzetnik koji prema propisima o klimatskim promenama ima obavezu da poseduje dozvolu za emisiju gasova sa efektom staklene bašte i koji kao operater odgovarajućeg postrojenja obavlja jednu ili više zakonom navedenih delatnosti.
Obuhvaćeno je pet grupa delatnosti.
Proizvodnja cementa
Cementna industrija je jedan od značajnih izvora CO₂ jer emisije nastaju kako korišćenjem energije, tako i tokom samog tehnološkog procesa.
Proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura
Ovo je posebno važan sektor jer se značajan deo proizvoda od gvožđa i čelika nalazi i u obuhvatu evropskog CBAM-a.
Proizvodnja aluminijuma
Aluminijum je takođe među sektorima koji su relevantni i za domaće oporezivanje emisija i za CBAM.
Proizvodnja električne energije
Proizvodnja električne energije nalazi se među delatnostima obuhvaćenim domaćim zakonom, uz posebna pravila koja se odnose na mogućnost korišćenja poreskog kredita.
Da li svaka firma koja radi sa čelikom ili aluminijumom plaća ovaj porez? Ne.
Ovo je vrlo važna razlika.
Kompanija koja proizvodi, na primer, metalne konstrukcije, ograde, mašinske delove ili druge gotove proizvode od čelika nije samo zbog toga automatski poreski obveznik.
Kod domaćeg poreza potrebno je utvrditi:
- da li kompanija upravlja postrojenjem koje podleže GHG dozvoli;
- koju tačno delatnost obavlja;
- da li se ta delatnost nalazi među delatnostima obuhvaćenim zakonom.
Zato se status kompanije ne može utvrditi samo prema nazivu proizvoda ili činjenici da posluje u „metalnom sektoru“.
04 / Obračun
Koliko iznosi porez na emisije?
Zakonom je utvrđen iznos od:
Zakonska stopa
4 evra po toni CO₂ odnosno CO₂ ekvivalenta.
Plaćanje se vrši u dinarskoj protivvrednosti.
Međutim, veoma je važno razumeti da se porez ne obračunava automatski na sve emisije koje je postrojenje imalo tokom godine.
Kako se izračunava poreska osnovica?
Poreska osnovica određuje se kao razlika između:
ukupnih emisija
i
referentnih emisija.
Pojednostavljena formula izgleda ovako:
Pojednostavljena formula
Poreska osnovica = ukupne emisije – referentne emisije
Referentna emisija predstavlja količinu emisija koja se određuje za odgovarajući proizvodni proces odnosno aktivnost u skladu sa propisima. Tek na tako utvrđenu oporezivu količinu primenjuje se iznos poreza od 4 evra po toni CO₂eq.
Primer
Pretpostavimo da postrojenje ima:
100.000 tona CO₂eq ukupnih godišnjih emisija
a da odgovarajuća referentna emisija iznosi:
70.000 tona CO₂eq.
Razlika bi bila:
100.000 – 70.000 = 30.000 tona CO₂eq
U pojednostavljenom primeru:
30.000 × 4 € = 120.000 evra
a da odgovarajuća referentna emisija iznosi:
70.000 tona CO₂eq.
Razlika bi bila:
100.000 – 70.000 = 30.000 tona CO₂eq
U pojednostavljenom primeru:
30.000 × 4 € = 120.000 evra
Ovaj primer služi samo za objašnjenje principa. Stvarni obračun mora se zasnivati na podacima, metodologiji i referentnim emisijama koje se primenjuju na konkretno postrojenje.
05 / Dokumentacija
Zašto su verifikovani podaci o emisijama važni?
Novi porez dodatno povećava značaj sistema praćenja i izveštavanja o emisijama.
Poreska osnovica povezana je sa podacima o emisijama postrojenja i odgovarajućim izveštajima prema propisima o klimatskim promenama.
To znači da podaci o:
- potrošnji goriva;
- potrošnji električne energije;
- sirovinama;
- proizvodnim procesima;
- količinama proizvodnje;
- direktnim emisijama;
- postrojenjima i proizvodnim linijama
više nisu samo pitanje zaštite životne sredine.
Za određene kompanije oni sada imaju i direktan finansijski značaj.
A za izvoznike u EU isti ili povezani proizvodni podaci mogu biti potrebni i za CBAM obračun.
06 / Rokovi i primena
Kada se podnosi poreska prijava?
Važeći zakon propisuje da je poreski period kalendarska godina i da se poreska prijava za prethodni poreski period podnosi do 31. maja naredne godine.
Prijava se podnosi Poreskoj upravi elektronskim putem.
Za emisije nastale tokom 2026. godine prva relevantna prijava zato dolazi tokom 2027. godine.
Međutim, tokom leta 2026. pojavila se važna novost.
Predložena promena roka za prve prijave
Vlada Republike Srbije je 7. avgusta 2026. Narodnoj skupštini uputila Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Predloženo je da se poreske prijave za poreske periode koji se završavaju do 31. decembra 2026. godine podnose u periodu:
Predloženi period
od 1. aprila do 31. maja 2027. godine.
U obrazloženju predloga navodi se potreba da se obezbede tehnički uslovi za elektronsko podnošenje poreskih prijava.
Šta je poreski kredit?
Zakon predviđa mogućnost poreskog kredita za određene obveznike iz oblasti proizvodnje električne energije koji ulažu u mere kojima se smanjuju emisije CO₂eq.
Prema osnovnom zakonskom rešenju, poreski kredit može iznositi 20% odgovarajućih uloženih finansijskih sredstava, uz ograničenje prema visini poreske obaveze.
Predlog izmena zakona iz avgusta dodatno uređuje ovaj mehanizam i njegov odnos sa pravilima o državnoj pomoći.
Zbog toga kompanije koje planiraju korišćenje poreskog kredita treba da provere konačno važeći tekst propisa pre obračuna.
Šta je doneto u julu 2026?
Tokom jula 2026. doneti su i podzakonski akti potrebni za praktično sprovođenje poreza.
Ministarstvo finansija je donelo pravilnik kojim se uređuju:
- oblik poreske prijave;
- njen sadržaj;
- način podnošenja;
- ostvarivanje prava na poreski kredit;
- vođenje odgovarajućih evidencija.
To je važan korak jer pokazuje da sistem prelazi iz faze donošenja zakona u praktičnu primenu.
Kompanije zato ne bi trebalo da čekaju 2027. godinu da prvi put počnu da analiziraju svoje podatke.
07 / Domaći porez i EU
Da li je ovo „srpski CBAM“?
Ne u pravnom smislu.
Porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte je domaći poreski mehanizam Republike Srbije.
CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism – jeste mehanizam Evropske unije.
Ta dva sistema imaju zajedničku temu – cenu ugljenika i emisije – ali funkcionišu drugačije.
Porez u Srbiji
Kod domaćeg poreza posmatraju se obuhvaćena postrojenja i njihove emisije u Srbiji.
EU CBAM
Kod CBAM-a posmatra se određena roba koja se uvozi na carinsko područje Evropske unije.
Šta se promenilo u EU CBAM-u od 2026?
Definitivna faza CBAM-a primenjuje se od 1. januara 2026. godine.
CBAM trenutno obuhvata određenu robu iz sektora:
- cementa;
- gvožđa i čelika;
- aluminijuma;
- đubriva;
- električne energije;
- vodonika.
Međutim, presudno je proveriti konkretnu CN oznaku proizvoda.
Nije dovoljno reći:
„Naš proizvod je od čelika, znači sigurno je CBAM.“
Niti:
„Mi smo građevinska firma, tako da CBAM nema veze sa nama.“
Obuhvat se proverava prema robi i njenoj tarifnoj klasifikaciji.
Novi prag od 50 tona
Od 2026. uveden je i važan godišnji prag od 50 tona.
EU uvoznik ili njegov indirektni carinski zastupnik koji tokom godine u EU uvozi više od ukupnog praga od 50 tona CBAM robe mora, kada se na njega primenjuju odgovarajuća pravila, imati status ovlašćenog CBAM deklaranta.
Ovaj prag se primenjuje na većinu CBAM robe.
Za električnu energiju i vodonik važe posebna pravila i maseni prag od 50 tona se na njih ne primenjuje na isti način.
Ovo je veoma važno za kompanije iz Srbije jer mali pojedinačni izvoz ne znači automatski da će evropski kupac imati punu CBAM obavezu.
Posmatra se ukupna količina relevantnog uvoza tog uvoznika tokom godine.
08 / Praktična odgovornost
Ko onda plaća CBAM?
Srpski proizvođač koji prodaje robu kupcu u EU po pravilu nije lice koje kupuje i predaje CBAM sertifikate.
CBAM obaveze nastaju na strani uvoza u Evropsku uniju.
Ovlašćeni CBAM deklarant prijavljuje ugrađene emisije robe i predaje odgovarajući broj CBAM sertifikata.
Ali to nikako ne znači da proizvođač iz Srbije može da ignoriše CBAM.
Naprotiv.
Evropski kupac može od svog dobavljača u Srbiji zahtevati podatke potrebne da bi utvrdio ugrađene emisije proizvoda.
Zato će pitanje:
„Kolike su emisije vašeg proizvoda?“
sve češće postajati deo odnosa između proizvođača iz Srbije i kupca iz EU.
Važno: domaći porez i CBAM nemaju isti obuhvat
Ovo je jedna od najvažnijih stvari koje kompanije treba da razumeju.
Firma može biti:
- obveznik srpskog poreza na emisije, a da određena njena roba nije obuhvaćena CBAM-om;
- proizvođač robe koja potpada pod CBAM, a da sama nije obveznik srpskog poreza na emisije;
- obuhvaćena i jednim i drugim sistemom;
- ili van oba sistema.
Kod domaćeg poreza proveravaju se, između ostalog, postrojenje, delatnost i obaveza posedovanja GHG dozvole.
Kod CBAM-a jedan od ključnih elemenata je CN oznaka konkretne robe koja se uvozi u EU.
Zato ove dve analize ne treba mešati.
09 / Cena ugljenika
Može li porez plaćen u Srbiji da smanji CBAM trošak?
Da, ovo je moguća i veoma značajna veza između srpskog sistema i EU CBAM-a.
Prema pravilima Evropske unije, ako se može dokazati da je tokom proizvodnje u zemlji porekla već efektivno plaćena cena ugljenika, odgovarajući iznos može biti uzet u obzir pri obračunu CBAM obaveze.
Ali to ne znači:
4 € plaćena u Srbiji = automatski 4 € manje CBAM-a za svaku tonu emisije.
Postoje pravila o tome:
- koja cena ugljenika može biti priznata;
- za koje emisije je plaćena;
- kako se povezuje sa proizvodom;
- koje dokaze treba dostaviti;
- da li je postojala refundacija, oslobođenje, subvencija ili druga kompenzacija.
Zato je pravilna dokumentacija veoma važna.
Kompanija treba da bude u stanju da pokaže ne samo da je porez platila, već i na koje se emisije plaćanje odnosilo.
Zašto je razlika između 4 € u Srbiji i EU cene važna?
Srpska poreska stopa iznosi 4 €/t CO₂eq na odgovarajuću poresku osnovicu.
Cena CBAM sertifikata nije određena fiksno na taj način.
Ona je povezana sa cenom emisijskih jedinica u evropskom EU ETS sistemu.
Tokom 2026. cena CBAM sertifikata određuje se na osnovu kvartalnog proseka aukcijskih cena EU ETS dozvola, a od 2027. koristiće se nedeljni prosek.
Zbog toga uvođenje srpskog poreza od 4 € ne znači da je cena ugljenika u Srbiji izjednačena sa evropskom.
Ipak, mogućnost priznavanja efektivno plaćene cene ugljenika u zemlji porekla može biti značajna za srpske izvoznike.
10 / Akcioni plan
Šta kompanije treba da urade tokom 2026?
Za firme iz obuhvaćenih industrija najgora strategija bila bi da čekaju proleće 2027. godine.
Priprema treba da počne tokom 2026.
1. Utvrdite da li ste obveznik domaćeg poreza
Proverite delatnost, postrojenje i status GHG dozvole.
2. Proverite kvalitet podataka o emisijama
Podaci moraju biti organizovani tako da se mogu koristiti za izveštavanje i eventualni poreski obračun.
3. Ako izvozite u EU, proverite CN kod proizvoda
Nemojte CBAM status procenjivati samo prema nazivu proizvoda. Tarifna oznaka je ključna za utvrđivanje da li se konkretna roba nalazi u CBAM obuhvatu.
4. Razgovarajte sa kupcem iz EU
Važno je utvrditi koje podatke o emisijama kupac očekuje od vas i u kom formatu.
5. Povežite podatke o postrojenju sa podacima o proizvodu
Ukupne emisije fabrike i ugrađene emisije konkretnog proizvoda nisu ista stvar. Za CBAM je potrebno utvrditi emisije povezane sa robom koja se uvozi u EU.
6. Čuvajte dokumentaciju o plaćenoj ceni ugljenika
Ako je domaća cena ugljenika plaćena, dokumentacija može imati značaj u budućem CBAM obračunu.
7. Ne oslanjajte se na procenu „mi sigurno nismo CBAM“
Jedna od najčešćih grešaka je zaključivanje prema opisu delatnosti. Analiza treba da počne od konkretnog proizvoda, tarifne oznake, toka izvoza i proizvodnog procesa.
11 / Poslovni uticaj
Da li će novi porez povećati troškove srpskih kompanija?
Za kompanije koje jesu poreski obveznici – može.
Ali dugoročni efekat je širi od same poreske obaveze.
Cena ugljenika postepeno postaje faktor koji utiče na:
- troškove proizvodnje;
- ulaganja u energetsku efikasnost;
- izbor energenata;
- tehnologiju proizvodnje;
- konkurentnost proizvoda;
- odnose sa evropskim kupcima;
- izvoz.
Kompanija koja proizvodi isti proizvod sa manjim emisijama može vremenom imati značajnu prednost nad konkurentom sa ugljenično intenzivnijom proizvodnjom.
CBAM više nije tema samo za velike kompanije
Iako su najveći direktni troškovi koncentrisani u energetski i ugljenično intenzivnim industrijama, efekti mogu da se prenesu kroz čitave lance snabdevanja.
Mala kompanija u Srbiji možda neće direktno plaćati porez na emisije.
Možda neće ni biti CBAM deklarant.
Ali ako proizvodi komponentu koju njen kupac izvozi ili uvozi u EU, može početi da dobija zahteve za sve detaljnije podatke o:
- poreklu materijala;
- proizvodnom procesu;
- energiji;
- emisijama;
- dobavljačima.
Zato će karbonski podaci sve više postajati deo poslovne dokumentacije, a ne samo deo izveštaja o zaštiti životne sredine.
12 / Rokovnik
Najvažniji datumi
3. decembar 2025.
Narodna skupština usvojila je Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte.
1. januar 2026.
Počela je primena srpskog poreza na emisije.
1. januar 2026.
Počela je definitivna faza EU CBAM-a.
jul 2026.
Doneti su podzakonski akti za praktičnu primenu poreskog sistema.
7. avgust 2026.
Vlada je Narodnoj skupštini dostavila Predlog izmena Zakona o porezu na emisije.
1. april – 31. maj 2027.
Predloženi period za podnošenje prvih poreskih prijava koje se odnose na poreske periode do kraja 2026. godine. Ovaj rok je krajem avgusta 2026. još predmet zakonodavne procedure.
Šta je najvažnije zapamtiti?
Od 2026. Srbija ima domaći poreski mehanizam kojim određene industrijske emisije dobijaju konkretnu cenu.
Istovremeno, EU CBAM je izašao iz prelazne i ušao u definitivnu fazu.
To znači da za kompanije više nije dovoljno samo znati šta je CBAM.
Potrebno je odgovoriti na mnogo konkretnija pitanja:
- Da li je naše postrojenje obuhvaćeno srpskim porezom?
- Da li je proizvod koji izvozimo u EU obuhvaćen CBAM-om?
- Koja je njegova CN oznaka?
- Kolike su stvarne ugrađene emisije?
- Koje podatke moramo da dostavimo kupcu?
- Da li je u Srbiji za te emisije već plaćena cena ugljenika?
- I kako to možemo da dokažemo?
Upravo će kvalitet odgovora na ova pitanja sve više određivati koliko će kompanija biti spremna za poslovanje sa tržištem Evropske unije.
13 / Pitanja i odgovori
Česta pitanja o porezu na ugljenik u Srbiji
Da li Srbija od 2026. ima porez na CO₂?
Da. Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte primenjuje se od 1. januara 2026. godine.
Koliko iznosi porez?
Zakonski iznos je 4 evra po toni CO₂ odnosno CO₂ ekvivalenta, ali se primenjuje na zakonom utvrđenu poresku osnovicu, a ne automatski na svaku tonu ukupnih emisija kompanije.
Da li porez plaćaju sve kompanije?
Ne. Obuhvaćeni su određeni operateri postrojenja koji imaju obavezu posedovanja GHG dozvole i obavljaju zakonom određene delatnosti.
Koje industrije su obuhvaćene?
Zakon obuhvata proizvodnju veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, aluminijuma i električne energije.
Da li je porez na emisije isto što i CBAM?
Ne. Porez na emisije je domaći sistem Republike Srbije. CBAM je mehanizam Evropske unije koji se odnosi na uvoz određene robe u EU.
Da li proizvođač iz Srbije plaća CBAM?
Po pravilu, CBAM obaveze prema EU nastaju na strani EU uvoznika odnosno ovlašćenog CBAM deklaranta. Proizvođač iz Srbije, međutim, može biti odgovoran za dostavljanje podataka o ugrađenim emisijama svom kupcu.
Šta znači prag od 50 tona?
Za većinu CBAM robe od 2026. relevantan je godišnji prag od 50 tona uvoza po uvozniku. Iznad tog praga nastaju odgovarajuće obaveze vezane za status ovlašćenog CBAM deklaranta. Električna energija i vodonik imaju poseban tretman.
Da li plaćeni porez u Srbiji može smanjiti CBAM trošak?
EU pravila omogućavaju uzimanje u obzir cene ugljenika koja je efektivno plaćena u zemlji porekla, pod propisanim uslovima i uz odgovarajuće dokaze. To nije automatsko umanjenje od 4 evra za svaku tonu.
Kako firma može proveriti da li njen proizvod potpada pod CBAM?
Jedan od prvih koraka je utvrđivanje tačne CN oznake proizvoda i njeno poređenje sa robom navedenom u CBAM regulativi.
14 / Konkretan slučaj
Potrebna vam je provera konkretnog slučaja?
Ako niste sigurni da li vaše postrojenje potpada pod novi porez na emisije ili da li proizvod koji izvozite u Evropsku uniju ulazi u CBAM obuhvat, zaključak ne bi trebalo donositi samo na osnovu naziva proizvoda ili delatnosti.
Za konkretnu procenu potrebno je proveriti proizvod, CN oznaku, proizvodni proces, tok robe i relevantnu dokumentaciju.
Pošaljite nam opis vašeg slučaja putem portala CBAM Srbija. Ukoliko je potrebna stručna analiza, možemo vas povezati sa odgovarajućim stručnjacima.
Napomena
CBAM Srbija je informativni portal. Sadržaj ovog teksta ne predstavlja poresko, pravno ili verifikaciono mišljenje za pojedinačnu kompaniju.
15 / Reference
Izvori
- Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, „Službeni glasnik RS“, br. 109/2025.
- Ministarstvo finansija Republike Srbije – propisi i podzakonski akti u vezi sa porezom na emisije GHG.
- Narodna skupština Republike Srbije – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, 7. avgust 2026.
- Evropska komisija – Carbon Border Adjustment Mechanism, Definitive Regime.