CBAM Kazne i
Posledice za Firme
iz Srbije

CBAM uredba predviđa kazne prvenstveno za:

• ovlašćenog CBAM deklaranta koji ne preda dovoljan broj CBAM sertifikata;
• osobu koja uvozi CBAM robu bez ispunjavanja obaveza propisanih uredbom;
• uvoznika koji pređe godišnji maseni prag od 50 tona, a nije postupio u skladu sa pravilima koja tada postaju primenljiva.

Proizvođač ili izvoznik iz Srbije nije automatski lice kojem EU nadležni organ izriče CBAM kaznu samo zato što proizvodi ili izvozi robu u EU.

Ako ovlašćeni CBAM deklarant do 30. septembra ne preda potreban broj CBAM sertifikata za ugrađene emisije robe uvezene tokom prethodne kalendarske godine, primenjuje se kazna za svaki sertifikat koji nije predat (član 26 stav 1). Prvi rok za predaju za uvoz tokom 2026. je 30. septembar 2027.

Visina kazne vezana je za kaznu za prekomerne emisije iz EU ETS sistema (excess-emissions penalty), koja važi u godini uvoza robe. Osnovni iznos iz EU ETS Direktive iznosi 100 evra po toni CO₂ ekvivalenta, uz povećanje prema evropskom indeksu potrošačkih cena za dozvole izdate od 1. januara 2013. godine. To nije trajno fiksna aktuelna kazna; ovde se ne prikazuje neproveren indeksirani iznos.

Plaćanje kazne ne znači da je obaveza završena. Ovlašćeni CBAM deklarant i dalje mora predati nedostajuće sertifikate (član 26 stav 3).

Šta ako je greška nastala zbog netačnih podataka treće strane?

Nadležni organ može smanjiti kaznu ako nedovoljan broj sertifikata potiče od pogrešnih informacija operatora, verifikatora ili nezavisnog lica koje potvrđuje dokumentaciju o plaćenoj ceni ugljenika (član 26 stav 1a). Smanjenje nije automatsko. U obzir se uzimaju naročito trajanje, težina, obim, namera ili ponavljanje neusklađenosti i saradnja deklaranta sa nadležnim organom. Uvodna izjava 31 izmena uredbe pominje i nemar.

Proizvođač iz Srbije zato treba da dostavlja proverljive i pravilno pripremljene podatke. Svaki pogrešan podatak ne predstavlja automatski posebnu CBAM novčanu kaznu prema tom proizvođaču.

Osoba koja nije ovlašćeni CBAM deklarant, a unese robu u carinsko područje EU bez ispunjavanja obaveza iz uredbe, podleže kazni iz člana 26 stav 2. Kazna iznosi od tri do pet puta kaznu iz stava 1 koja važi u godini unošenja robe, za svaki sertifikat koji nije predat.

Konkretna visina zavisi naročito od trajanja, težine, obima, namere, ponavljanja neusklađenosti i saradnje sa nadležnim organom. Raspon nije fiksna cifra u evrima jer osnovna kazna podleže indeksaciji. Potrebno je proveriti i primenljive izuzetke i posebna pravila o statusu.

Šta ako EU uvoznik pređe prag od 50 tona?

Za cement, gvožđe i čelik, aluminijum i đubriva od 2026. primenjuje se jedinstveni godišnji prag od 50 tona neto mase kumulativno po EU uvozniku, za relevantnu robu iz ta četiri sektora zajedno. Prag nije po pošiljci, proizvođaču iz Srbije ili CN oznaci. Električna energija i vodonik nisu obuhvaćeni ovim masenim pragom.

Kada uvoznik koji nije ovlašćeni CBAM deklarant prekorači prag, član 26 stav 2a proširuje primenu kazne iz stava 2. Za obračun se uzimaju ugrađene emisije celokupne relevantne robe uvezene tokom te kalendarske godine, a ne samo količine preko praga.

Nadležni organ može smanjiti kaznu ako je prag prekoračen za najviše 10% ili u slučajevima iz člana 17 stav 7a, pod uslovima uredbe. Smanjena kazna mora ostati delotvorna, srazmerna i odvraćajuća i ne sme biti niža od kazne iz člana 26 stav 1. To nije automatsko oslobođenje niti novi prag.

Kako nadležni organ utvrđuje osnovu za kaznu?

Prema članu 26 stav 4a, za potrebe st. 1 i 2 nadležni organ izračunava ukupan broj sertifikata koji je trebalo predati na osnovu neto mase robe, ugrađenih emisija utvrđenih propisanim podrazumevanim (default) vrednostima iz Priloga IV i korekcije za besplatnu dodelu u EU ETS sistemu iz člana 31. Ne postoji univerzalna formula koja množi tone robe ili emisije fiksnim iznosom od 100 evra.

EU CBAM kaznene odredbe prvenstveno se primenjuju na lica koja imaju obaveze prilikom uvoza robe u Evropsku uniju. Srpski proizvođač koji samo prodaje robu EU kupcu nije automatski ovlašćeni CBAM deklarant i ne kupuje automatski CBAM sertifikate.

Netačni ili nepotpuni podaci mogu imati ozbiljne poslovne posledice. EU kupac može:

• zahtevati dopunu ili korekciju podataka;
• koristiti dozvoljene default vrednosti kada su primenljive;
• tražiti verifikovane stvarne podatke;
• promeniti dobavljača ako ne može dobiti podatke potrebne za CBAM usklađenost.

To su potencijalne poslovne posledice, a ne automatske zakonske kazne proizvođaču iz Srbije.

• Definitivni CBAM režim primenjuje se od 1. januara 2026.
• Kazne se prvenstveno odnose na EU uvoznike / ovlašćene CBAM deklarante.
• Nedovoljan broj predatih sertifikata povlači kaznu po nedostajućem sertifikatu.
• Osnov za kaznu vezan je za EU ETS excess-emissions penalty i indeksira se.
• Plaćanje kazne ovlašćenog deklaranta ne ukida obavezu predaje nedostajućih sertifikata.
• Uvoz bez potrebnog CBAM statusa može dovesti do znatno viših kazni.
• Prag od 50 tona računa se godišnje po EU uvozniku za četiri masena sektora zajedno.
• Proizvođač iz Srbije nije automatski direktni primalac EU CBAM kazne.